Usluge > Kompjuter  > Saveti > Virusi

 

VIRUSI

Svako ko je imao bilo kakav kontakt sa kompjuterom zasigurno je čuo za kompjuterski virus. Iako verovatno i ne zna kako virus funkcioniše, ta reč dovodi do paničnog straha kod gotovo svakog vlasnika kompjutera. A šta je zapravo virus i kako funkcioniše?

 

Šta je virus?
Virus je računarski program napravljen sa namerom da po ulasku u kompjuter “čačka” po njemu i neprimetno kvari fajlove. Kada se program koji sadrži virus otvori, virus se aktivira. Aktivirani virus može ne samo da inficira ostale programe i dokumenta na vašem kompjuteru, već može da se umnoži i prenese na ostale kompjutere povezane sa Vašim, na isti način kao što bi se i biološki virus preneo sa jedne osobe na drugu.

Virusi su se pojavili kasnih osamdesetih godina prošlog veka, otprilike u vreme kada su i personalni kompjuteri postali uobičajeni. Tada su se svi programi i podaci sa kojim računar barata, kao što je operativni sistem, program za obradu teksta i ostali programi, nalazili na disketi (flopi disku). Virusi su programiranjem ubacivani na diskete i, kako su one među korisnicima razmenjivane, virus se širio.

 

Ko pravi viruse?
Odakle dolaze virusi? Autori virusa imaju različite motive, ali svaki tvorac virusa misli da je njegovo delovanje opravdano. Za neke, kompjuterski virus predstavlja vrhunski tehnički izazov, kao npr. planinarima osvajanje planinskog vrha. Za ostale, stvaranje virusa je oblik samoizražavanja.

S druge strane, otpušteni ili nezadovoljni kompjuterski stručnjaci, potrošači, ili čak obični građani, okreću se kreiranju virusa kao osveti za doživljenu nepravdu.

Naredna pomisao, iako zastrašujuće deluje, vodi do zaključka sa su neki virusi namerno stvoreni od strane poslovne konkurencije, u cilju slabljenja protivnika. Uz to, neki autori virusa žele da ostave svoj trag u istoriji Interneta -- ti autori osećaju uzbuđenje kada vide da je virus napravio dovoljno veliki haos i time uspeo da privuče pažnju pisanih i elektronskih medija.

 

Šta virusi uopšte rade?
Današnji virusi su mnogo moćniji nego što su bile početne verzije koje smo viđali nekoliko dekada ranije. Virusi mogu biti aktivirani otvaranjem priloga elektronske pošte (attachment), time što ćete kliknuti na spam, posetom sajtovima sumnjivih moralnih nazora, zatim otvarajući radne tabele (npr. Excel-ove), pa čak i izvornim metodom -- inficiranim diskom. Ipak, Internet danas predstavlja autoput za prenos virusa.

Neki agresivni virusi, kao što je npr. Melissa, automatski se umnožavaju i šalju na elektronske adrese prvih 50 osoba pronađenih u e-mail adresaru. Ta zastrašujuća mogućnost -- da otvorite e-mail dobijen od strane nekog kome verujete i budete nagrađeni virusom -- zasniva se tačno na onom na šta autor virusa računa -- vašem poverenju.

Šteta prouzrokovana prisustvom virusa može varirati od primetnih, manjih kašnjenja u radu kompjutera, pa sve do kompletnog uništenja podataka na vašem disku. U odnosu na pojedinca, firmama šteta može biti mnogo veća. Na primer, oboreni sajt može koštati kompaniju milione dolara dnevno.

Kako virus inficira vaš kompjuter? Budući da se flopi disk sve manje koristi a većina CD-ova koje razmenjujete ne može biti menjana, najverovatnije je da ćete u kontakt sa virusom doći preko Interneta.

Da li je moj kompjuter inficiran?
Kako da znate da li Vaš kompjuter ima virus? U slučaju manje značajnih virusa možete primetiti čudne poruke, slike, zvuke ili muziku na kompjuteru. Inficirani kompjuter može da ima manje dostupne memorije ili možete da primetite promene imena fajlova.

Kompjuteru koji je inficiran mogu nestajati programi, odnosno fajlovi mogu da ne rade kako treba. Ako zapazite bilo koju od ovih karakteristika, verovatno Vam je računar pod udarom virusa.

Da li uopšte postoji nada? Kako da se zaštitite? U slučaju da nemate antivirusni softver, razmotrite njegovu nabavku i instalaciju u dogledno vreme. Budite spremni da vršite redovno osvežavanje podataka o virusnim definicijama kako biste bili zaštićeni od pojave novih virusa.

Koristite antivirusni softver za nedeljno skeniranje na prisustvo virusa. Ne otvarajte elektronsku poštu iz nepoznatih izvora i budite obazrivi kada otvarate attachment makar dolazio i od ljudi kojima verujete. Hiper opreznost zahteva da kontaktirate pošiljaoca i potvrdite attachment pre nego što ga otvorite, ali to bi ipak bilo previše.

Redovno vršite bekap podataka kako biste se osigurali za slučaj da virus napadne hard disk i zbog toga bude neophodno njegovo formatiranje. Još bolje, podesite kompjuter da automatski vrši bekap jedanput nedeljno da ne biste morali da brinete.

 

Šta da radite ako imate virus?
Očistite kompjuter antivirusnim softverom. Ako vam računar i dalje ne radi, a imate podatke za koje ste zabrinuti, razmotrite unajmljivanje eksperta od poverenja. Često podaci mogu biti spaseni -- izvučeni sa ugoroženog hard diska, ali je taj proces prekomplikovan za prosečnog korisnika; biće potrebno uključenje još jednog kompjutera, specijalni softver i tehničara sa mnogo iskustva u spasavanju podataka.

Kao poslednje sredstvo, formatirajte hard disk, čak iako to znači uništenje svih informacija na njemu. Ponovo instalirajte softver i prebacite podatke koristeći postojeći bekap.

 

Prema: Understanding Viruses