Tečni naftni gas (TNG) u svetu se mnogo više koristi kao zamena za benzin nego kod nas. U situaciji kada je vožnja sopstvenog automobila postala luksuz, mnogi vozači opredeljuju se za pogon na plin kao daleko ekonomičniji.

Najčešći razlog protiv ugradnje ovog uređaja u automobil je strah od nepoznatog, i predrasude koje postoje o gasu. Strah od mogućeg požara od plina u automobilu realno uvek postoji i to je najčešći razlog protiv ugradnje plinskog uređaja u kola.

Stručnjaci a i dosadašnja iskustva pokazuju da je takav strah neosnovan, štaviše benzisko isparenje je opasnije i od njega lakše dolazi do samozapaljenja. U slučaju oštećenja rezervoara za gorivo dolazi do curenja i prosipanja benzina na sve strane, što uz veliku isparljivost i blizinu zagrejanog izduvnog sistema može dovesti do samozapaljenja.

U slučaju sudara i oštećenja gasnog uređaja, gas curi kroz prelivni ventil van prostora za putnike, dok se istovremeno elektroventilima blokira put gasa prema motoru. Multiventil je zapravo višestruki ventil koji se montira na rezervoaru TNG i na sebi ima sistem koji u slučaju udara bezbedno ispušta gas napolje.

Mogućnost eksplozije i samozapaljenja gasa time je svedena na najmanju meru. Sama boca može da izdrži pritisak i do 30 bara, tako da je maksimalno sigurna i prilikom sudara ili prevrtanja automobila.

Praksa je pokazala da kod nas nije bilo zabeleženog slučaja pucanja rezervoara za TNG. Nekoliko nesrećnih slučajeva kada je došlo do požara izazvano je ljudskom greškom -- gotovo suludom idejom da se uštedi na prostoru u prtljažniku, pa nije ugrađen rezervoar za TNG već je umesto toga korišćena obična plinska boca koja se koristi u domaćinstvu. Slabo obezbeđena, boca je odskakivala po prtljažniku, oštetila creva za odvod plina i tako je nastao belaj.

Uređaj za vožnju na TNG može se ugraditi u gotovo svaki automobil. Najjednostavnija je ugradnja kod jednogrlih karburatora, samim tim i najjeftinija. Sa razvojem motora usavršavali su se i uređaji za TNG, tako da se sada oni mogu ugraditi i u najsavremenije motore sa katalizatorom, turbo punjačem, lambda sondama i višestrukim tačkama ubrizgavanja ali je i njihova cena znatno veća.

Uređaj za TNG najčešće se ugrađuje u automobile veće kubikaže stare preko pet godina. Najviše se koristi cilindrični rezervoar zapremine 50 do 90 litara koji se montira u prtljažnik.

Poljska fabrika rezervoara STAKO proizvodi rezervoare u obliku točka zapremine 30-40 litara koji se postavljaju na mesto rezervnog točka. Na ovaj način zadržava se postojeća zapremina prtljažnika ali ostaje se bez rezervnog točka. No odskora i za ovaj problem postoji rešenje: za neke modele automobila (Golf, Opel i sl) umesto rezervnog točka normalne širine možete kupiti točak debljine kao polovina normalnog točka!

Ukoliko za vaš auto ne postoji ovakav model rezervnog točka, probajte da u nekim prodavnicama auto delova i pribora pronađete sprejlepak koji istovremeno krpi gumu i naduvava je, pa može da izdrži do odlaska vulkanizeru, uz naravno opreznu vožnju.

Ako ugrađujete cilindrični rezervoar za TNG, nastojte da bude što veći. Time nećete izgubiti mnogo na prostoru niti platiti mnogo više, ali ćete dobiti na autonomiji kretanja.

Pre početka ugradnje uređaja za TNG, svaki ozbiljniji majstor proveriće stanje motora. Svećice, kablovi i razvodni mehanizmi moraju da budu u mnogo boljem stanju nego kod vožnje na benzin. Tačka samozapaljenja benzina daleko je niža nego tačka plina, te upravo zbog toga varnica mora da bude jača, sigurnija i tačnija.

Kod nekih firmi koje se bave prodajom i ugradnjom uređaja za TNG (Jugogas), sve predkontrole vrše se kompjuterom u koji se ubacuju fabrički podaci o izduvnim gasovima. Po završenom montiranju obavlja se provera na mototestu i analizatoru izduvnih gasova. Savremeni uređaji mogu se tako podesiti da se i ne primeti razlika u radu motora, snazi i potrošnji u odnosu na pogon na benzin.

Naime, kod nešto starijih uređaja koji se montiraju na karburator, povećava se potrošnja goriva (gasa) za 10-15%, i za otprilike isto toliki procenat smanjuje se snaga motora a samim tim i maksimalna brzina. Ove podatke možete dobiti i potvrditi jedino na mototestu, dok se u običnoj vožnji kakvu upraznjava većina vozača, ovo smanjenje proći će gotovo neprimetno.

LEGALIZACIJA NADOGRADNJE MOTORA
Ugradili ste uređaj za TNG, ali da prvi susret sa saobraćajnom policijom ne bi utisnuo duboki trag u vaš ispražnjeni novčanik, morate pribaviti atest i upisati u saobraćajnu dozvolu da vozite na plin. Kako se to radi?

Od majstora koji vam je ugradio uređaj dobijate atest rezervoara na kome mora da piše po kom standardu je atestiran (EU ili JUS), zatim atest isparivača, račun i naravno garanciju koja je potrebna samo vama.

Sa svim ovim papirima idete na vanredni tehnički pregled gde se konstatuje da imate ugrađen uređaj za TNG, nakon čega treba da posetite SUP gde dobijate uput za konačni atest koji se obavlja u nekoj od ovlašćenih državnih laboratorija (Vinča, N.Sad, Elemir, Niš i Subotica).

Po obavljenom atestiranju dobijate knjižicu sa rokom važenja 10 godina. Ugradnja i kontrola uređaja za TNG obavlja se po još uvek važećem zakonu SFRJ iz 1984. Mnoga rešenja su davno prevaziđena, ali Zakon je Zakon, pa se mora primenjivati.